ŽITARICE

JEČAM (Hordeum sativum)

Ječam je biljka koja pripada porodici trava, peta po proizvodnji u svetu. Potiče iz jugoistočne Azije i veruje se da se uzgajao pre više od 10.000 godina. Kroz istoriju je bio jedna od glavnih namirnica mnogih drevnih naroda - Grka, Rimljana, Kineza...

Ječam u ljudskoj ishrani više ne spada u glavne namirnice, ali zbog svojeh nutritivne i energetske vrednosti veoma je koristan. Danas je veoma rasprostranjen u kuhinjama za pripremu čorbi, salata, peciva i variva. Koristi se u proizvodnji hleba, pahuljica, ali i kafe od ječma.

Pored toga što se koristi za ishranu ljudi i životinja, ječam je jedan od glavnih sastojaka u proizvodnji piva i viskija.

Zbog svog sastava preporučuje se svima koji imaju problem sa masnim tkivima jer pre svega utiče na smenjenje holesterola. Spada u red galatogenih namirnica, tj. pomaže u lučenju mleka kod dojilja.

Ne spada u grupu nisko kaloričnih namirnica (355 kcal na 100g), ali ima veoma bogatu nutritivnu vrednost. Sadrži veliku količinu vitamina B kompleksa i vitamina D. Takođe je odličan izvor biljnih vlakana, proteina, fosfora, magnezijuma, cinka, gvoždja itd. Kao i druge žitarice, sadrži veliki procenat ugljenih hidrata. Ako ostavimo ječam da proklija njegova nutritivna vrednost se povećava.



KUKURUZ (Zea mays)

Kukurz je jednogodišnja bilja, jedna od najčešće uzgajanih ratarskih kultura kod nas. Poreklom je iz Severne Amerike, u Evropu je donet 1493. a na Balkan je stigao tek u XVII veku.

Veoma mnogo se koristi u ishrani, kako ljudi tako i životinja. Može da se kuva, prži, dinsta i miksuje. Mlevenjem zrna dobija se kukuruzno brašno od koga se, samog ili mešanog sa pšeničnim brašnom, prave različita hranljiva jela (hleb, proja, kačamak, kolači, peciva). Kukuruz u zrnu je takođe veoma zastupljen u mnogim kulinarskim receptima (varva, čorbe, salate). Ako želite da pečete kukuruz na roštilju potrebno je da ga prvo držite u vodi oko 20 minuta a zatim da ga pečete na roštilju između 10 i 15 minuta.

Od kukuruza se takođe dobija skrob koji se koristi u razne svrhe i veoma je važan izvor energije, a takođe je i gotovo nezamenjiv deo ishrane domaćijh životinja. Od klica kukuruza ekstrahuje se vrlo hranjivo i lekovito ulje, veoma bogato gliceridima nezasićenih masnih kiselina i fitosterolima, a sadrži i liposolubilne vitamine. Kukurzna svila se koristi kao lekoviti čaj protiv bronhijalne astme.

Kukuruz sadrži dijetna vlakna, vitamin C i folnu kiselinu. U kukuruznim klicama nalazi se masno ulje, lecitin, inozitofosforne kiseline, belančevine, vitamini, šećeri, belančevine, ugljeni hidrati, masti...



OVAS, ZOB (Avena sativa)

Ovas ili zob je biljka koja pripada pripada porodici trava. Njegovo poreklo nije potpuno poznato. Ima veliki privredni značaj. Najviše se koristi u ishrani životinja ali je primenjiv i u ljudskoj ishrani.

Ovas se najčešće koristi u ishrani životinja, posebno konja.

Daleko manje je zastupljen u ishrani ljudi, a najčešće se koristi kao dodatak drugim namirnicama. Što se tiče konzumiranja melje se u brašno za hleb i peciva ali se sprema i kao čaj, odnosno kuvanjem u vreloj vodi dobija se izuzetno lekovit napitak. Ipak, može se koristiti za spravljanje salata, čorbi, mlečnih proizvoda i dr.

Najveća vrednost ovasa za ljudsku ishrani zasnovana je na njegovoj nutritivnoj vrednosti, pošto sadrži sve važne vitamine i minerale. Zato se veoma uspešno može koristiti u dijetalnoj ishrani, kao i kod lečenja malokrvnosti, raznih katernih upala probavnih organa, holesterola i sl. bBlagotvorno deluje na snižavanje šećera u krvi, kod lečenja bubrežnih oboljenja i reume i jačanje organizma i nervni sistem.

Ovas ima veliku nutritivnu i energetsku vrednost. Glavni sastojci su ugljeni hidrati i belančevine. Takodje sadrži mineralne soli kao što su fosfor, magnezijum, kalcijum, gvožđe, cink, bakar, mangan i bogat je vitaminima B kompleksa.



PIRINAČ, RIŽA (Oryza sativa)

Pirinač je jednogodišnja biljka poreklom iz jugoistočne Azije i Afrike. Procenjuje se da je starija od 5000 godina, a u Evropi se uzgaja tek od VIII veka. Pirinač je treća po redu najčešće uzgajana ratarska kultura na svetu, odmah posle kukuruza i pšenice. Pirinač je u Aziji glavna životna namirnica na kojoj se zasniva ishrana, ali je isto tako veoma zastupljen i u drugim kuhinjama. U japanu termin sushi označava sva jela koja sadrže pirinač.

Danas je pirinač nezaobilazna žitarica u mnogim jelima, naročito u azijskim kuhinjama. Dodaje se u supe, čorbe, salate kao i prilog u mnogim jelima. Ukoliko nemate krompir pirinač je izvstan kao zamena za prilog. Kod nas je svakako najpoznatije jelo od pirinča pilav, odnosno jelo u koje se pored pirinča dodaje i povrće ali i meso. Poslednjih godina se sve više koristi integralni pirinač koji mogu da konzumiraju i osobe koje moraju iz zdravstvenih razloga da vode računa o količini unetih namirnica u organizam.

Pirinač se takođe koristi za proizvodnju kozmetičkih proizvoda, alkoholnih pića ali i u medicinske svrhe.

Zbog visokog sadržaja skroba i kalijuma te lake probavljivosti, pirinač se preporučuje za dijetetsko lečenje crevnog i želudačnog katara, za snižavanje krvnog pritiska kao i za neutralisanje krvi u mokraći, štiti od srčanog udara, nervoze itd. Takođe je neizostavna namirnica u pojedinim dijetama kao što su neslane dijete.

Pirinač ima veliku energetsku vrednost pošto u 100 g sadrži oko 365 kalorija. U najvećoj meri čine ga ugljeni hidrati, ali je bogat i mineralnim solima kao što su kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, gvožđe, natrijum, cink, jod itd. Pored toga sadrži i vitamine B1, B2, B6 i vitamin E.



PROSO (Panicum miliaceum)

Proso je žitarica sitnog okruglastog semena bele, žute ili sive boje. Veoma je stara namirnica i verovatno prva žitarica koja se koristila u ishrani. Pominje se i u Bibliji, a u to vreme se često koristilo za pravljenje hleba. Potiče iz Severne Afrike, iz Etiopije, gde se uzgaja još od praistorije. I dan danas Proso se mnogo uzgaja u Africi, naročito u Nigeriji, a veliki svetski proizvođači su Indija i Kina. Zzaslužan je za ishranu oko trećine današnjeg stanovništva planete. Ima neverovatno brz rast i od sadnje do žetve dovoljno je čekati 65 dana. Proso može rasti u veoma sušnim uslovima.

Ima veoma teško svarljivu ljusku i da bi se mogao koristiti u ishrani ljudi treba ga oljuštiti. Ovaj proces ne uništava nutritivna svojstva prosa. Veoma je hranjiv i kao heljda veoma lako se vari. U sirovom stanju ima 378 kcal/100g. Smatra se da je jedna od najmanje alergenih namirnica. Sastav prosa je sledeći: gotovo 15% su belančevine, a pored njih tu su i značajne količine vlakana, kompleksa B vitamina, esencijalnih aminokiselina, lecitina i vitamina E. Posebno je važan sadržaj minerala - magnezijum, gvožđe, mangan, fosfor i kalijum.

Kao dobar izvor magnezijuma smanjuje tegobe kod migrene i astme, snižava krvni pritisak i holesterol, a sadrži i fosfor koji je nephodan kostima, ćelijama u organizmu i raznim procesima metabolizma. Ishrana bogata prosom i drugim namirnicama koje sadrže nerastvorljiva vlakna sprečava nastanak kamena u žuči. Vlakna su zaslužna i za zaštitu organizma od raka, posebno raka dojke. Ženama posle menopauze proso smanjuje rizik od nastanka arterioskleroze i visokog krvnog pritiska. Osobe koje imaju celijakliju, radovaće činjenica da proso ne sadrži gluten.

Proso se može čuvati i do dve godine, najbolje u teglama, na suvom i hladnom mestu. Brašno od prosa ne može toliko da se održi kao zrno, pa je najbolje što pre ga upotrebiti. Proso se možete jesti kuvan uz dodatak voća ili koštunjavog voća ili se koristiti i za čorbe, kolače, pilav i nadeve... Brašno od prosa možete se mešati sa drugim žitaricama u pripremi hleba i peciva. Propržen se može jesti i kao grickalica.



PŠENICA (Triticum spp.)

Pšenica je jedna od narasprostranjenijih biljki na svetu, a ubedljivo najkorišćenija u ljudskoj ishrani. Po ugkupnoj globalnoj proizvodnji nalazi se odmah iza kukuruza. Pšenica potiče iz jugozapadne Azije, a prvi neki znaci gajenja pšenice u Evropi potiču čak od pre 5000 godina.

Pšenica je glavni prehrambeni proizvod od kog se dobija brašno najčešće korišćeno u proizvodnji hleba, peciva, kolača, testenina, kao i za pripremu mnogih jela i namirnica koje se namenjene ljudskoj ishrani. Postoje dva tipa brašna, meko i oštro. Meko brašno se koristi za proizvodnju hleba i peciva, a oštro za kolače i ostale poslastice. Osim za dobijanje brašna zrna pšenice se koriste i u pripremi pripremi hrane, posebno poslastica. Veoma su ukusne čorbe sa kuvanom pšenicom.

U ishrani lekari preporučuju da se konzumira pšenica celog zrna, kako bi se zadržali hranljivi sastojci i minerali i vitamini koji su sadržani u ljusci pšenice.

Brašno u velikoj većini sačinjavaju ugljeni hidrati i belančevine, ali je takođe odličan izvor kalcijuma, gvožđa i ostalih mineralnih soli.