VOĆE
DOMAĆI I LATINSKI NAZIVI

JABUČASTO VOĆE

Jabuka (Malus Pumila)
Kruška (Pyrus communis)
Dunja (Cydonia oblonga)

KOŠTIČASTO VOĆE

Trešnja (Prunus avium)
Višnja (Prunus cerasus)
Breskva (Prunus persica)
Nektarina (Prunus persica 'Nucipersica')
Kajsija (Prunus armeniaca)
Šljiva (Prunus domestica)

BOBIČASTO VOĆE

Jagoda (Fragaria vescaa)
Malina (Rubus idaeus)
Kupina (Rubus fructicosus)
Borovnica (Vaccinium myrtillis)
Brusnica (Vaccinium macrocarpon)
Ribizla crvena (Ribes rubrum)
Aronija (Aronia melanocarpa)
Dudinja (Morus alba, M. nigra)

GROŽĐE

Grožđe (Vitis sp.)

CITRUSI

Limun (Citrus limonia)
Limeta (Citrus aurantifolia)
Pomorandža (Citrus aurantium)
Mandarina (Citrus reticulata)
Grejpfrut (Citrus paradisi)
Pomelo (Citrus maxima)

OSTALO - EGZOTIČNO VOĆE
(azbučnim redom)

Avokado (Persea americana)
Ananas (Ananas comosus)
Banana (Musa paradisiaca)
Kaki (Diospyros kaki)
Kivi (Actinidia deliciosa)
Kokosov orah (Cocos nucifera)
Mango (Mangifera indica)
Nar (Punica granatum)
Papaja (Carica papaya)
Rogač (Ceratonia siliqua)
Smokva (Ficus carica)
Urme (Phoenix dactylifera)




POVRĆE
DOMAĆI I LATINSKI NAZIVI

PLODOVITO POVRĆE

Paprika (Capsicum annuum)
Paradajz (Solanum lycopersicum)
Patlidžan (Solanum melongena)

BOSTAN

Bundeva (Cucurbita pepo)
Tikvice (Cucurbita pepo)
Krastavac (Cucumis sativus)
Dinja (Cucurnis melo)
Lubenica (Citrullus lanatus)


MAHUNARKE

Grašak (Pisum sativum)
Pasulj, Boranija (Phaseolus vulgaris)
Bob (Vicia faba)
Lebleblije (Cicer arietinum)

LISNATO POVRĆE

Raštan (Brassica oleracea)
Kupus (Brassica oleracea 'capitata')
Kelj (Brassica oleracea 'subauda')
Prokelj (Brassica oleracea 'bullata gemmifera')
Keleraba (Brassica oleracea 'gongylodes')
Blitva (Beta vulgaris ssp. cicla)
Spanać (Spinacia oleracea)
Zelje (Rumex patientia)
Zelena salata (Lactuca sativa)

CVETAČE

Karfiol (Brass. ol. 'botrytis cauliflora')
Brokoli (Brass. ol. 'botrytis cymosa')

KORENASTO I
KRTOLASTO POVRĆE


Krompir (Solanum tuberosum)
Šargarepa (Daucus carota)
Peršun (Petroselinum hortense)
Paškanat (Pastinaca sativa)
Celer (Apium graveolens)
Cvekla (Beta vulgaris esculenta)
Rotkvice (Raphanus sativus radicula)
Rotkva bela (Raphanus sativus alba)

LUKOVICE

Crni luk (Allium cepa)
Beli luk (Allium sativum)
Praziluk (Allium porrum)

OSTALO - EGZOTIČNO POVRĆE

Artičoka (Cynara scolymus)
Bamije (Hibiscus esculentus)
Šparoge (Asparagus officinalis)





POVRĆE

U povrće spadaju različite biljke koje se mogu konzumirati sveže, termički obrađene ili konzervirane. Deli se na grupe, u zavisnosti od jestivog dela biljke. Obično se služi kao slano jelo, ali ima izuzetaka kada se koristi i kao sastojak slatkiša, džemova i sl. Povrće se jede na razne načine, kao glavno jelo. prilog, salata...

Prehrambeni sadržaj varira od biljke do biljke. Uglavnom sadže malo belančevina i masti, a bogate su, u različitim proporcijama, vitamina, provitamina, mineralima, vlakanima i ugljenim hidratima. Zbog svog sastava se često koriste u medicinske svrhe. Deluju antioksidantski, antibakterijski, antifungalno, antivirusno i antikancerogeno. Međutim često sadrže i toksine i antinutriense. Kuvanjem i termičkom obradom koncentracija toksina se smanjuje.

Dijete koje prepisuju konzumiranje velike količine voća i povrća mogu smanjiti rizik od oboljenja srca krvnih sudova i dijabetesa tipa, problema sa kostima, a kalijum iz voća i povrća pomaže kod sprečavanja formiranja kamena u bubregu.


VOĆE

Voće zapravo predstavlja različitih skrivenosemenjača, pogotovo onih koje imaju sveže plodove. Dragoceno je i nezamjenjivo za dobar rad i vitalnost ljudskog organizma. Spada u posebnu grupu namirnica koje se (sa izuztkom koštunjavog i sušenog voća), odlikuju malom energetskom vrednošću (osim banana), velikim sadržajem vode, malom količinom proteina i masti, znatnim sadržajem ugljenih hidrata i celuloze, mineralnih sastojaka i vitamina, kao i sadržajem drugih hranjivih sastojaka kao što su enzimi, organske kiseline, antocijani, tanini i dr. Zbog ovakvog sadržaja, voće i povrće ima veliki značaj za ljudsko zdravlje.

Voće je bogat izvor vitamina, mada sadrži manje u poređenju sa povrćem. Sadrži najviše vitamina C i karotina. Njihova količina zavisi od vrste voća, sorte kao i niza drugih činilaca. Vitamin C nije podjednako raspoređen u celom plodu. Najviše ga ima u pokožici i ispod nje. Drugi vitamin po važnosti i količini je karotin. Najviše ga sadrže: kajsija, ananas, suva šljiva, breskva, lubenica... U manjim količinama voće sadrži i druge vitamine: K, E, vitamine B grupe.

Voće pozitivno deluje i na vid. Najmanje tri obroka voća dnevno značajno snižava rizik od pojave makularne degeneracije koja se javlja starenjem. Lekovito dejstvo se pripisuje antioksidantima, vitaminima A, C i E.