OSTALE SEMENKE

BUNDEVINO SEME (Cucurbita pepo)

Bundeva je jednogodišnja zeljasta biljka, poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta. Uzgaja se kako zbog jestivog ploda, tako i zbpog semenki koje se takođe često koriste u ishrani. Semenke imaju oko dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, pošto sadrže više belančevina, ugljenih hidrata i masti.

Seme bundeve jedna je od omiljenih grickalica, ali se sve češće koriste i u kulinarstvu, pogotovo za pripremu posebnih vrsta hleba i različitih peciva, bilo da se samo posipaju preko testa, ili se mešaju u njemu.

Semenke bundeve su odličan izvor belančevina a bogate su i mnogim vitaminima i mineralima. Sadrže visok procenat belančevina. Šaka semenki od bundeve zadovoljava pola dnevnih potreba prosečne osobe za aminokiselinama. Odličan su izvor vitamina i minerala, naročito cinka i gvožđa. Bundevine semenke su u biljnom svetu, uz laneno seme, najbolji izvor omega 3 masnih kiselina, vitamina i minerala.

Seme bundeve često se naziva semenom za muškarce - cink iz semena bundeve povoljno utiče na funkciju prostate i istovremeno je odlična preventiva protiv osteoporoze, koja predstavlja problem za zene u menopauzi, ali i za 20% muškaraca starijih od 50 godina. Osim toga, seme bundeve je odličan prirodni diuretik i snižava krvni pritisak.


LAN (Linum usitatissimum)

Lan potiče sa Mediterana, a samoniklo ili u kulturi se proširio daleko dublje na kopno. Postoji više sorti lana koje se gaje zbog semena, ulja ili vlakana.

U kulinarstvu se koristi za pripremanje slatkih i slanih peciva, hleba, dodaje se u salate, razne namaze... Ima blag uljast i sluzast ukus. Ljska mu je tanka i krta, prevučena pokožicom u kojoj ima sluzi. Ona se pojavi u dodiru s vodom, a to je i glavno lekovito svojstvo ovog semena.

Laneno seme bogato je uljem i naravno veoma kalorično. U 100 grama ima 492 kalorija. Bogato je vitaminima F, E, B kompleksa, masnim uljima, kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, fosforom, kalijumom, proteinima i lignainima.

Lanena sluz je veoma gusta, viskozna, pa oblaže obolelu sluzokožu, ublažavajući razne upale. Zato se koristi u lečenju upala sluzokože usta, želuca i creva. Osim toga, laneno seme je i dobro sredstvo protiv zatvora, a sme se davati čak i trudnicama. Još jedan potencijalno koristan sastojak, lignain, deluje kao antioksidans i štiti od hroničnih bolesti, poput srčanih. Veruje se da lignain, jedinjenje slično ženskom hormonu estrogenu, sprečava razvoj tumora dojke. Kao izvor rastvorljivih vlakana pomaže u borbi protiv holesterola. U lanenom ulju ima polinezasićenih i nezasićenih masnih kiselina od kojih se izgrađuju ćelijski hormoni, prostaglandini, osnovni elementi imunološkog sistema. Treba ga koristiti sveže ceđeno, jer stajanjem gubi korisna svojstva.


PINIJE, PINJOLI (Pinus pinea)

Pinjoli su semenke mediteranskog bora pinjola, kao i nekih azijskih i američkih vrsta. U Severnoj Americi su se koristili još pre 10.000 godina, dok ih u mediteranskom području upotrebljavaju 2.000 godina. Šširoku primjeni u to doba potvrđuju i nalazi pinjola u iskopinama Pompeja. Još iz antičkih vremena poznata su njihova afrodizijačka svojstva. Zapisi o tome mogu se naći u rimskoj knjizi o zdravlju Tacuinum Sanitatis in Medicina, kao i u arapskoj knjizi Mirisni vrt.

U starom Rimu od smrvljenih pinjola, badema i sirćeta pripremala neka vrsta senfa. Pinjoli su se upotrebljavali i kao začin u kobasicama, salatama, kolačima i drugim jelima. Pošto lako užegnu čuvali su se u medu. Danas se pinjoli ponekad jedu sirovi, ali se obično pre upotrebe lagano prepeku, kako bi se pojačao njihov specifični ukus. Koriste se za pripremu jela od pirinča, različitih nadeva, jela od lisnatog povrća, posebno spanaća, u raznim prelivima i sosevima, za pripremu omleta, jela od mesa i ribe, posebno divljači. Vrlo su ukusni u kombinaciji sa slatkim korenastim povrćem. U Francuskoj se upotrebljavaju u pripremi preliva za salate od svježeg povrća u kombinaciji s maslinovim uljem. Pinjoli i poslasticama daju posebnu aromu, naročito alvi ili sutlijašu.

Pinjoli su visokoenergetska namirnica, 100 gr ima oko 670 kalorija. Odlikuju se visokim sadržajem ulja i visokovrednih bjlančevina, bogati su mikroelementima i vitaminima koji se razlažu u mastima. Kao jedinica serviranja pinjola uzima se 30 g. Energetska vrijednost po jedinici serviranja iznosi oko 200 kcal. Poput žitarica siromašni su esencijalnom aminokiselinom lizinom, a kako ih sadrže mlečni proizvodi i mahunasto povrće, dobro ih je koristiti zajedno. Od vitamina pinjoli su bogati vitaminima A, C, D, E, tiaminom, riboflavinom, niacinom, a od minerala gvožđem, magnezijumom, fosforom, cinkom i selenom.

Sadrže velike količine masti koje čine 60% ukupnih kalorija. Iako su bogati mastima, ne znači da nisu dobri za zdravlje. Upravo suprotno, njihove su masti uglavnom nezasićene, zbog čega su korisne u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i snižavanju LDL holesterola. Mononezasićene masne kiseline snažno deluju na smanjenje krvnog pritiska i sniženje LDL holesterola. Osim u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, pinjoli se koriste i kao lekovito sredstvo protiv uznemirenosti, tuberkuloze, kod poremećaja rada bubrega, bešike i probavnog sistema.



SOJA (Glycine hispida)
izvor: nadijeti.info

Soja je mahunarka najbogatija biljnim proteinima. Soja ima dva puta više proteina od sira i mesa i čak 3 puta više od jaja. Pola šolje ima istu hranjivu vrednost kao jedna šnicla, ali sadrži manje kalorija i nema holesterola.

U Americi je 1995. godine počela da se uzgaja genetski modifikovana soja koja je bila otpornija na herbicide. Od tada upotreba genetski modifikovane soje raste naročito u SAD. U mnogim državama sveta (ali ne i u Americi) doneti su zakoni o zabrani upotrebe genetski modifikovanih organizama, pa i soje. U Srbiji je izričito zabranjen kako uvoz, tako i proizvodnja genetski modifikovane soje.

Kod pripreme jela može se kombinovati sa drugim namirnicama: pasuljem, graškom, raznim umacima. Soja uvek mora biti pržena ili kuvana. Proizvodi od soje koje nalazimo na tržištu su: sojino brašno, sojino mleko i jogurt, soja sos, pržena soja, tefu (sojin sir), tempeks (fermentisana soja), sojine klice, sojine šnicle, komadići i ljuspice, pašteta od soje i sl.

Sojini proteini su najbolji za ljudsku ishranu ako se mešaju sa proteinima životinjskog porekla u odnosi 1/3 prema 2/3. Soja je idealna hrana za dijabetičare i vegeterijance. Posle obroka sa sojom nivo šećera u krvi postepeno raste, jer se soja sporo vari. Takođe, proizvodi od soje utiču na sniženje holesterola u krvi. Zapaženo je da osobe koje jedu soju i proizvode od soje ređe obolevaju od raka debelog creva, arteroskleroze, kamena u žuči, a da oboleli od šećerne bolesti koji koriste soju bolje regulišu nivo šećera u krvi.



SUNCOKRETOVO SEME (Helianthus annuus)

Svima dobro poznata uljarica, svakodnevno prisutna na trpezama širom sveta.

Kao i većina drugih semenki i suncokretove su popularne kao grickalice i učestali dodatak hlebu, ali i one mogu biti odličan dodatak omiljenim žitaricama, jogurtu ili salati od tune ili piletine. Obična pečena jaja će dobiti poseban ukus ako im se dodaju semenke suncokreta. Takođe, propržene i samlevene semenke upotpuniće ukus raznih variva i preliva. Ne smemo zaboraviti ni suncokretovo ulje - najčešće korišćeno ulje u kulinarstvu.

Suncokretove semenke imaju visok procenat ulja od čak 50%, a prevladavaju višestruko nezasicene masne kiseline, posebno linoln. Nije zanemarljiv ni sadržaj proteina. Odličan su izvor vitamina B1 i B5 i dobar izvor mangana, magnezijuma, bakra, folne kiseline i prehrambenih vlakana. Sadrže snažne antioksidanse - vitamin E i selen.

Šaka suncokretovih semenki odlicno utažuje glad, ali i nudi pregršt korisnih sastojaka. Antioksidansi imaju sposobnost neutralizacije štetnih slobodnih radikala i na taj način štite organizam od brojnih degenerativnih bolesti današnjice, poput kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Vitamin E, koji jača srce i potpomaže lep ten, a gvožđe poboljšava krvnu sliku. Zbog povoljnog sadržaja esencijalne linolne masne kiseline, vitamina E i proteina, redovni unos suncokretovih semenki vlaži suvu i dehidriranu kožu, a koristan je i kod ekcema.



SUSAMOVO SEME (Sesamum indicum)

Orijentalna namirnica, prisutna u svetskim kuhinjama od davnina. U starom Egiptu, Asiriji, Vavilonu, Indiji i Kini koristio se kao hrana, ali i kao lek protiv ćelavosti, išijasa, peruti, poremećaja u dojenju, zubobolje i zujanja u ušima.

Semenke susama s malo limunovog soka dobro idu uz povrće kuvano na pari, kao i uz različite vrste mesa, a mogu se dodati i raznim marinadama. Koriste se kao dodatak različitim pecivima i poslasticama, ili su jedan od sastojaka obroka od žitarica. Mogu se dodavati i različitim salatama ili dresingu za salate. Dragoceni sastojci susamovih semenki se bolje apsorbuju ako se zgnječe ili samelju. Ukoliko se samlevene semenke pomešaju sa susamovim uljem, dobije se namaz tahini, koji se može dodati u razne soseve, mazati na hleb umesto putera, ali i koristiti u pripremi različitih poslastica. Što se susamovog ulja tiče, ono se može koristiti za dinstanje, pečenje, prženje, ali i za pripremu soseva i salatnih preliva.

Ulja koja sadrže visok procenat oleinske i linolne masne kiseline čine oko 50% sastojaka semena susama, dok oko 20% sastojaka čine proteini visoke biološke vrednosti. Susamove semenke su vrlo dobar izvor bakra i mangana, a ističu se i sadržajem magnezijuma, kalcijuma, gvožđa, vitamina B1, cinka i prehrambenih vlakana. Sadrže i dva specifična jedinjenja - sezamin i sezamolin, fitohemikalije koje se odlikuju brojnim pozitivnim svojstvima.

Fitosteroli u susamu imaju hemijsku strukturu sličnu holesterolu, a kada su u dovoljnoj meri prisutni u ishrani, veruje se da mogu da redukuju nivo holesterola u krvi, poboljšaju imunitet i smanje rizik od nastajanja određenih vrsta kancerogenih oboljenja, naročito tumora osetljivih na hormone. Seme susama sadrži najveću koncentraciju fitosterola od svih semenki. Zbog delovanja lignana sličnih hormonima pokazao je pozitivno dejstvo na ublažavanje tegoba povezanih sa menopauzom. Osim toga, semenke susama nude još čitav niz blagodeti. Tako, na primer, bakar maže da ublaži bolove i upale koje izaziva reumatoidni artritis, a magnezijum može da bude od koristi pri snižavanju visokog krvnog pritiska i prevenciji napada migrene. Iako se kalcijum ovde ne nalazi u visoko iskoristivom obliku kao u mleku i mlečnim proizvodima, njegov visok sadržaj ipak može da bude od koristi u očuvanju gustoće koštane mase i prevenciji nastanka osteoporoze, posebno kod vegana. Zbog prilično visokog procenta cinka, poželjno je da se semenke susama što češće nađu na jelovniku svakog muškaraca. Naime, cink ima važnu ulogu u održanju zdravlja sperme i plodnosti kod muškaraca. Dodatno, pokazalo se da susam štiti jetru od oksidativnih oštećenja.



HELJDA (Fagopyrum esculentum)

Heljda je poreklom iz centralne Azije. Od ove biljke se koristi seme, koje je višestruko upotrebljivo, a u narodnoj medicini i cvet i list. Jezgro semena se koristi za proizvodnju brašna i spravljanje ukusnih obroka, dok se opna koristi za punjenje jastuka. Osim toga, heljda je i veoma cenjena medonosna biljka

Osim gastronomskih osobina, mnogi je po prehrambenim vrednostima više cene od pirinča. Energetska vrednost 100 g jestivog dela zrna iznosi 1407 kJ ili 335 kcal. Dodamo li tim biohemijskim i energetskim karakteristikama heljde i njenu laku probavljivost, prava je šteta što se ova vredna žitarica zapostavlja, malo proizvodi i teško nabavlja izvan područja uzgoja. A upravo je idealna namirnica za osobe s poremećenom probavom, za decu i starije osobe, posebno u kombinaciji s pirinčem i ostalim žitaricama. U ishrani se poslednjih godina dosta koristi heljdino brašno za proizvodnju hleba i peciva, obzirom na odsutnost glutena u semenu, što je značajno za osobe obolele od celijaklije.

Zrno heljde je vrlo bogato hranljivim sastojcima, mineralnim solima i vitaminima. Najbogatije je ugljenim hidratima, belančevinama i biljnim uljem. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora i kalcijuma, a nisu zanemarljive ni količine magnezijuma, natrijuma i gvožđa. Heljda sadrži belančevine, masti, vitamine, fosfor, gvožđe, kalcijum, mikroelemente kao što su jod, cink, brom i drugi, organske kiseline i rutin, supstancu iz grupe vitamina P, koja predstavlja izvanredno lekovito sredstvo za mnoge bolesti savremenog doba. To su, pre svega, hipertenzija, odnosno povišeni krvni pritisak, reumatizam, glaukom, dijabetes i bolesti koje nastaju kao posledica radioaktivnog zračenja. Po vitaminskom sastavu zrno heljde slično je žitaricama - sadrži gotovo sve vitamine grupe B te znatne količine nijacina.

Narodna medicina preporučuje cvet heljde kao lek protiv kašlja i sluzi u gornjim disajnim putevima. Čaj od lista i cveta heljde upotrebljava se za arterosklerozu, naročito ako je kombinovana s povišenim krvnim pritiskom. Od heljdine prekrupe može se spremati zdrava i ukusna kaša, koja spada u vrhunske dijetetske proizvode. Preporučuje se u normalnoj ishrani dece i odraslih, a posebno umnih radnika, jer jača memoriju i koncentraciju. U Rusiji je zovu hranom studenata. Kaša od heljde je takođe lek protiv bolesti želuca i creva, a pomaže i pri nervnim rastrojstvima, malokrvnosti i gojaznosti. Među svim ostalim zrnevljem koje zemlja rađa, neveliko, crno, trouglasto zrno heljde sasvim je posebno. Posmatrajući ga, ne možete se oteti utisku da se nalazite pred savršenim projektom prirode, koji je brušen i oblikovan upravo njenim silama i koji krije nešto značajno. Ova biljka predstavlja jedan od prirodnih lekova za vremena koja dolaze.

nazad na SEMENKE    semenke str. 1    semenke str. 2    vrh strane