ORAŠASTO VOĆE

BADEM (Prunus amygdalis)

Badem je poreklom iz Kine, a u Evropu je prenet u V - VI veku p.n.e. i vrlo brzo se odomaćio širom Sredozemlja, gde se od davnina planski uzgaja.

Badem predstavlja hranljivu grickalicu i važan sastojak zdravih poslastica. Predivnog je ukusa i od davnina je poštovan kao simbol blagostanja i zdravlja. Bogat je mnogim zdravstveno korisnim i hranljivim materijama koje su neophodne za optimalno zdravlje. Samo šaka badema dnevno obezbeđuje preporučene količine minerala, vitamina i proteina.

Odličan je izvor belančevina i sadrži antikancerogene materije. Obiluje vitaminima B2, B3 i E, folnom kiselinom i mineralima (kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum, cink). Važan je izvor vitamina E - antioksidanta koji štiti od delovanja slobodnih radikala. Ne sadrži gluten. Bademovo ulje koristi se za pripremu hrane.

Koristan je za jačanje, formiranje novih krvnih zrnaca i popravljanje hemoglobina, važan je i za funkcije mozga, nervnog sistema, kostiju, srca i jetre, protiv gorušice, suvižne kiseline, suve kože... Izbalansiran odnos dijetetskih vlakana, vitaminaa i minerala pruža zaštitu od raznih vrsta bolesti. Takođe je bogat izvor energije i hranljivih materija, a posebno bogat mono-nezasićenim masnim kiselinama, koje pomažu snižavanje nivoa LDL-a (loš holesterol) i povećanja nivo HDL-a (dobar holesterol). Vitamin E, kojim badem obiluje je snažan antioksidans rastvorljiv u mastima, potreban za održavanje integriteta ćelijskih membrana, sluznih membrana i kože. Badem je takođe bogat vitaminima B kompleksa, koji imaju funkciju ko-faktora za enzime tokom ćelijskog metabolizama. Ulje badema je odlično za kožu, pomaže u zaštiti od isušivanja. Koristi se u kuvanju, a i kako bazno ulje u tradicionalnim lekovima, aromaterapiji, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.


KESTEN (Castanea sativa)
izvor: nadijeti.info

Kesten se prvenstveno uzgaja u Kini, Japanu, Italiji i Španiji. Postoji preko 100 vrsta kestena.

Kesten se obično jede pečen, kuvan ili pržen i često se dodaje u nadeve ili supe, ili služi kao prilog. Takođe od kestena pravi i brašno. Kesten je najzastupljeniji u toku jeseni i zime, ali prerađen, kesten je dostupan tokom cele godine. Poznat je po slatkom ukusu i blagoj teksturi. Prilikom pečenja kestena obratite pažnju da vam plod kestena ne eksplodira. Pre stavljanja u zagrejanu rernu dobro ga posušite i zasecite. Kada je pripremljen, kesten je delikatan i sličan mladom pečenom krompiru, ali ima ukus koštuničavog voća. Kesten se može i sušiti i mleti u brašno, koje se koristi za pripremu hleba, kolača ili testenina. Kestenovo brašno se može naći u prodavnicama zdrave hrane a hleb od kestenovog brašna može zadržati svežinu i do dve nedelje. Kesten se u čorbama upotrebljava za zgušnjavanje. Kesten pire je omiljena poslastica od davnina.

Plod kestena ima visok sadržaj vode (oko 50%) i treba ga čuvati na hladnom i suvom mestu kao povrće. Neoljušten kesten može biti smešten na hladnom, suvom mestu nedelju dana, a u frižideru i do mesec dana. Smrznuti kesten može trajati do šest meseci.

Kesten je nutritivno vredna namirnica i preporučuje se u ishrani u slučajevima iscrpljenosti. Svež plod kestena ima 170 kalorija na 100 grama jestivog dela ploda, što je znatno manje od raznog koštuničavog voća: lešnika, badema, oraha koji sadrže i po tri puta više kalorija. Kesten kao i njegovi "koštuničavi rođaci" ne sadrži holesterol. U kestenu ćete naći malu količinu masti, uglavnom nezasićene i što je veoma važno - ne sadrži gluten. Zbog toga je idealna namirnica kod osoba obolelih od celijaklije.

Sadržaj ugljenih hidrata kod kestena je uporediv onome kod žitarica, na primer pšenice i pirinča, a ima dva puta veći sadžaj skroba od krompira. Bogat je šećerima: glukoza, fruktoza i drugi. Bogat je fostorom i kalcijumom, a sadrži i manju količinu gvožđa i vitamina B-kompleksa.



KIKIRIKI (Arachis hypogaea)
izvor: nadijeti.info

Kikiriki leguminoza poreklom iz Perua, odakle u post-Kolumbijsko vreme prelazi u Evropu i širi se po svetu. Latinsko ime Hypogaea znači "ispod zemlje", što ukazuje na to da se plod razvija pod zemljom, odnosno u mahuni koja se tokom sazrevanja spušta prema zemlji i tek kada se ukopa sazreva. Najveći svetski proizvođač kikirikija je Kina, gde je je često zastupljen u kulinarstvu. Drugi značajni proizvođači su Indija i SAD.

Kikiriki se može jesti sirov, pečen, pržen, može se kuvati i dodavati različitim jelima, može se cediti radi dobijanja ulja, a od njega se može dobiti i buter. Već neko vreme kikiriki se koristi i kao sirovina u kozmetici. Najčešće se jede pečen ili pržen u ulju i slan, kao grickalica. Našao je primenu i u konditorskoj industriji pa ga tako srećemo u vidu dražeja prelivenim čokoladom, u raznim čokoladicama i kolačima.

Ulje od kikirikija se tek nedavno prodaje i kod nas, a karakteristika mu je da ima visoku tačku paljenja i blagu aromu. Za razliku od drugih, ulje od kikirikija ima visok sadržaj mono-nezasićenih masti, što je znatno zdravije od zasićenih masti.

Kikiriki je izrazito kaloričan i sadrži oko 570 kcal na 100g. Sadrži ugljene hidrate, dijetalna vlakna, zasićene masti, mono-nezasićene masti, poli-nezasićene masti, belančevine. Od vitamina tu su B1, B2, B3, B5, B6, B9, E. Minerali u kikirikiju su kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum i cink.

Kikiriki je bogat antioksidansima i drugim nutrijentima, jer sadrži više od 30 važnih hranjivih materija. Poboljšava cirkulaciju. Njegova antioksidativna uloga se može meriti sa borovnicama i jagodama, kada se konzumira kao pečen. Kikiriki sadrži i Koenzim Q baš kao i masna riba, soja i spanać. Koristi se u dijetama kod nedovoljne uhranjenosti, jer sadrži visok sadržaj belančevina i dobrih masti.

Oko 1-2% ljudske populacije ima blagu do srednje jaku alergijsku reakciju pri kontaktu sa kikirikijem. Simptomi mogu varirati od suzenja u očima do anafilaktičkog šoka, koji može biti koban. Reakciju mogu izazvati i veoma male količine, pa se zbog toga na pakovanju mnogih konditorskih proizvoda nalazi upozorenje da proizvod može sadržavati kikiriki u tragovima.



LEŠNIK (Prunus amygdalis)

Autohtona evro-azijska vrsta, široko rasprostranjena do visine od 1200 m n.v. Nije utvrđeno kada je lešnik počeo planski da se uzgaja, mada je poznato da su ga kultivisali još stari Rimljani. Danas su najveći svetski proizvođači lešnika Turska, Italija, Španija, Grčka, USA i dr. Italija je vodeći proizvođač lešnika u Evropi.

Velika nutritivna i dijetoterapeutska vrednost jezgra lešnika doprinosi stalanom porastu potrošnje u konditorskoj industriji. U domaćinstvu se koristi najčešće kao grickalica ili za pripremu poslastica, ali i u kulinarstvu, kao dodatak različitim jelima i salatama. Našao je široku primenu i u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Ulje se koristi u proizvodnji boja. Iz kore i lišća dobija se tanin. Drvo leske daje dobar kvalitet uglja koji koriste umetnici.

Lešnik predstavlja izvor velikog broja vrlo korisnih jedinjenja, kao što su ulje, belančevine, ugljeni hidrati, šećer, minerali, vitamin E, celuloza i brojna fenolna jedinjenja. Sveže rese i list bogati su vitaminom C, a kora i lišće su izvor katehinskog tanina.

Lekoviti delovi leske su kora, lišće, cvetne rese i jezgro ploda. Lešnik ispoljava antioksidativnu aktivnost zahvaljujući sadržaju fenolnih jedinjenja. Pojedini delovi leske imaju sledeća svojstva: astrigent, diaphoretic, odontalgic, stomahik, tonik, antelmitik, febrifug, depurativ.



ORAH (Juglans regia)

Orah je poreklom iz Azije, a u Europu su ga preneli rimski legionari, gde se prilagodio i sasvim odomaćio. Latinsko ime Juglans regia potiče reči Jovis glans (Jupiterov žir) i regia (kraljevski dvor), što pokazuje koliko je bio cenjen. Zato ne čudi što su ga stari Rimljani zvali i "kraljevskim orahom". Kao namirnica se koristi od davnina. Biblija već u uvodnom poglavlju orašaste plodove stavlja uz žitarice i voće među idealnu hranu koju je Bog namenio čoveku. Ruski naučnik Mičurin naziva orah "voćkom - kombinatom" zbog toga što se kod njega koristi sve: lišće, pupoljci, mladi, nezreli plodovi, ljuska mladih plodova, zreli plodovi i drvo.

Jezgra oraha najčešće se koriste za pripremu različitih poslastica, ali se često konzumiraju i sirova, kao grickalice ili rendani ili seckani u salatama od svežeg i kuvanog povrća ili umešani u guste salatne dresinge. Orah se dodaje i hladnim čorbama na bazi jogurta i voća, voćnim salatama, sladoledu, pudinzima...

Energetska vrednost 100 g oraha iznosi 654 kalorija. Bogat je kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, fosforom, cinkom, bakrom, manganom i selenom. Od vitamina u orahu ima vitamina B kompleksa, tiamina, riboflavina, niacina, folne kiseline, vitamina E i vitamina K. Sadrži visok procenat masti.

Orah sadrži veliki procenat specifičnih fitonutrijenata, a najveći deo nalazi se u tankoj pokožici na površini jezgra, što orahu daje blago gorak ukus. Zahvaljujući jedinstvenom kinonu juglonu doprinosimo zaštiti organizma od metaboličkog sindroma, bolesti kardiovaskularnog sistema i dijabetesa tipa 2. Metabolički sindrom obuhvata probleme kao što su masti u krvi, visoki krvni pritisak, nedovoljno HDL (dobrog holesterola). Ima vrlo povoljan uticaj na opšte stanje i funkcionisanje krvnih sudova, krvnu sliku, prisutnost antioksidanasa, ispravan odnos protivupalnih sastojaka i fleksibilnost krvnih sudova. Djeluje na sniženje nivoa LDL (lošeg holesterola), ukupnog holesterola i povećava sadržaj vitamina E. Pojačava tonus krvnih sudova, smanjuje mogućnost nakupljanja krvnih pločica i smanjuje rizik od upala. Oko 30 g oraha dnevno tokom 2 do 3 meseca pomaže kod reduciranja nekoliko problema vezanih za metabolički sindrom. Pokazuje i značajno antikancerogeno dejstvo. Antioksidansi oraha smanjuju mogućnost stvaranja slobodnih radikala i upale. Konzumiranjem oraha podstiče se gubitak težine, zahvaljujući jedinstvenom sastavu fitonutrijenata, ali treba imati na umu da su orasi vrlo kalorični i da se unos mora prilagoditi uravnoteženoj ishrani.



PISTAĆI (Pistacia vera)

Pistaći su pustinjska biljka, koja je izdržljiva na visokim temperaturama. Poreklom su iz južnog Turkmestana, ali su pre oko 4000 godina doneti na Mediteran, gde se danas planski gaje. Imaju jako dugu i interesantnu istoriju. Uzgajani prvo u zapadnoj Aziji, pistaći su poznati kao jedni od najstarijih cvetnih stabala. Zahvaljujući pogodnoj klimi, širili su se preko Blistog Istoka do Mediterana, gde zbog svog karakterističnog ukusa ubrzo postaju tražena poslastica, naročito među kraljevskim porodicama širom sveta. Legenda kaže da je kraljica od Sabe zabranila "običnim smrtnicima" konzumiranje ovog ploda, proglasivši ga za isključivo kraljevsku hranu. Opet, prema hrišćanskoj legendi, pistaći su na Zemlju dospeli posredstvom samog Adama...

U ishrani se uglavnom koriste sirovi, kao grickalica, ali i kao sastojak mnogih delikatesnih poslastica.

Pistaći su bogati kalijumom, kalcijumom, fosforom, magnezijumom, vitaminima A, C, E, kao i folatima. Od mikroelemenata sadrže gvožđe, cink, bakar, mangan i selen. Dosta su kalorični -100g pistaća ima 557 kalorija, što je inače nešto niže od drugih orašastih plodova. Osim masti, ugljenih hidrata i belančevina sadrži i znatnu količinu dijetnih vlakana.

Osim što su ukusni, pistaći su vrlo zdravi i hranljivi. Dokazano je da blagotvorno utiču na srce, smanjujući nivo holesterola i šećera u krvi. Znatni sadržaj antioksidanasa utiče na jačanje imuniteta, pa čak i na smanjenje rizika od tumora. Visok nivo kalijuma, a nizak natrijuma omogućava izbacivanje tečnosti, što je posebno važno za osobe sa povišenim krvnim pritiskom. Ako su posoljeni ova prednost ne samo da je anulirana, već slani pistaći utiču na porast krvnog pritiska. Fosfor i kalcijum utiču na formiranje jakih kostiju i zuba, a kod odraslih smanjuju podložnost osteoporozi. Lutein, važan sastojak pistaća, pozitivno utiče i na zdravlje kože. Odlična sue zamena za grickalice i idealna užina za najmlađe. U stara , pistaći su korišćeni i kao lek - bilo je preporučljivo uzimati ga protiv zubobolje i ciroze jetre, a korišćen je i za povećane potencije kod muškaraca.

nazad na SEMENKE    semenke str. 1    semenke str. 2    vrh strane