NUTRITIVNE VREDNOSTI PEČURAKA I
NAŠE NAJPOZNATIJE JESTIVE PEČURKE


Pod gljivama se podrazumevaju samonikle šumske i gajene pečurke, upotrebljive za ljudsku ishranu. Mogu biti:
  • nekultivisane (samonikle) pečurke - rastu na šumskim proplancima, livadama i sličnim mestima;
  • kultivisane pečurke - gaje se u zaštićenom prostoru, odnosno u rudničkim oknima i kamelonima (šampinjoni, bukovača, šitaki i dr.)

  • Biserka
    (Amanita rubescens)

    Bukovača
    (Pleurotus ostreatus)

    Vrganj letnji
    (Boletus edulis)


    Sveže gljive sadrže najviše vode, a u suvoj supstanci zastupljeni su proteinim ugljeni hidrati, masti, vitamini i mineralne materije. Suve pečurke sadrže drastično manju količinu vode, a znatno povećan sadržaj suve materije i veću energetsku vrednost. Predstavljaju koncentrovanu hranu karakterističnog, prijatnog, mirisa i ukusa, a tamnije boje. Zbog specifičnog prijatnog ukusa, mirisa i hranljive vrednosti gljive ubrajamo u značajne namirnice. Zahvaljujući velikoj količini proteina (2,4-10%) visoke biološke vrednosti (naročito suve) i ukusu sličnom mesu, pečurke u ishrani mogu donekle da ga zamene, pa se zato popularno nazivaju "šumskim mesom".

    Gnojištarka velika
    (Coprinus comatus)

    Djed (Leccinum rufum)

    Lisičarka
    (Cantharellus cibarius)

    Proteini pečuraka sadrže sve esencijalne masne kiseline, a dominantna je tritofan, vrlo dobre svarljivosti. Svarljivost proteina pečurki spada u grupu vrlo dobro svarljivih proteina. Od mineralnih materija preovlađuje selen visoke svarljivosti, zatim bakar, fosfor i kalijum. Prisutan je cink, mangan, mangnezijum, manje količine gvožđa i kalcijum. Pečurke sadrže antioksidanse selen i cink. Natrijuma je malo, ali pečurke ne treba soliti kako bi se održao povoljan odnos kalijuma i natrijuma. Od vitamina značajno je prisustvo vitamina B2, B3, B5, zatim B1, B6 i folata, odlične i vrlo dobre svarljivosti. U manjoj količini prisutni su vitamin B12 i vitamin E.

    Osinac
    (Suillus luteus)

    Puhara velika
    (Langermania gigantea)

    Rudnjača
    (Agarikus campestris)


    Lekovita svojstava pojedinih gljiva su odavno poznata na Dalekom istoku i po tradiciji se koriste u svrhu lečenja. Kod nas se nedovoljno primenjuju u svrhu lečenja ili prevencije. Bukovača i lisičaraka su kod nas rasprostranjene lekovite gljive. U farmaceutskoj industriji od plodnih tela, spora, samoniklih micelijuma pojedinih gljiva proizvode se tablete, injekcije, tonik, prašak, sirupi, čajevi...

    Rujnica
    (Lactarius deliciosus)

    Sunčanica
    (Macrolepiota procera)

    Više o svetu gljiva pročitajte na sajtu Gljivarskog društva Valjevo

    Neka lekovita svojstav gljiva:
  • zaustavljaju rast tumora (npr.reiši, bukovača, šitaki, velika puhara)
  • imunostimulatori (npr. reiši, bukovača, šitaki)
  • smanjuje nivo šećera u krvi (npr.reiši)
  • smanjuje nivo holesterola u serumu (npr.bukovača, lisičarak)
  • smanjuje krvni pritisak (npr.reiši)
  • pomaže u lečenju nutritivne anemije (npr.bukovača)
  • ublažavaju bolove i relaksiraju mišiće, pomažu kod reume (npr.bukovača, trud)
  • poboljšavaju cirkulaciju (npr.bukovača)
  • zaustavljaju krvarenje kod materice, anusa (npr.judino uvo)

    Zbog mogućih nepovoljnih efekata pri dugotrajnom korišćenju nekih gljiva (npr. pojave alergije i toksičnosti), neophodna je konsultacija sa lekarima klasične i tradicionalne medicine.

    Sobziorom na visok kvalitet proteina pečurke se mogu upotrebiti u ishrani svih populacionih grupa zdravih ljidi (dece, odraslih, osoba trećeg doba). Sigurno proverene samonikle pečurke i gajene pečurke bez pesticida i dr. kontaminetanata mogu se dati i manjoj deci u dogovoru sa pedijatrom i nutricionistom po planu ishrane.

    Autor teksta: Jasna Anđelković

    vrh strane