SUŠENJE I PRERADA
LEKOVITOG, AROMATIČNOG I ZAČINSKOG BILJA

Prema knjizi PRIRUČNIK ZA GAJENJE LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA, K. Stojčevski

Na samom početku nisu neophodna velika ulaganja u kapacitete za sušenje. Problem sušenja može se, do povećanja proizvodnih kapaciteta, rešiti i uz manja ulaganja u postojeće objekte. Pri tome maksimalno treba koristiti energiju sunca i druge jeftine alternativne izvore, što svakako umanjuje troškove proizvodnje.

Sušenje je jedan od najstarijih načina konzerviranja - prerade životnih namirnica, a ujedno i najčešći način prerade lekovitog bilja. Sušenjem se smanjuje količina vlage na nivo 8 - 12% što obezbeđuje nesmetano čuvanje sirovine do finalne upotrebe. Sirovinu treba sušiti tako da sačuvaj boju i aktivne materije.

Na početku proizvodnje veoma je važno obezbediti odgovarajući proces sušenja uz što manje ulaganja, kako bi roba već na početku bila konkurentna na tržištu, ali se pri tome mora voditi računa da kvalitet proizvoda ostane zadovoljavajući. Zato je važno izabrati pravi način sušenja, prirodno, ili sušenje u termičkim sušarama.


Prirodno sušenje

Obavlja se pod vedrim nebom ili u posebno pripremljenim prostorijama. Najčešće se biljke suše u senci, kako bi se sprečio gubitak boje. Aromatično bilje koje sadrži isparljive sastojke suši se na nižim temperaturama. Nedostatak je što zahteva mnogo prostora i zavisi od vremenskih prilika.

Listovi, cvetovi i herba suše se u tankom, rastresitom sloju, na lesama, asurama ili daskama, na promajnom mestu i u zaseni. Najpogodnije prostorije su tavani, šupe i sl. Prilikom sušenja treba povremeno prevrtati biljni materijal, pažljivo, kako ne bi došlo do nepotrebnog drobljenja. Prostiranje u debelom sloju, usled visoke temperature, dovodi do kvarenja sirovine.

Podzemni delovi suše se na direktnom suncu. Dužina sušenja zavisi od vremenskih prilika, godišnjeg doba i same sirovine. Tokom leta proces je kraći, dok je u jesen duži. Listovi i cvetovi se suše 3-8 dana, dok se tvrdi podzemni delovi suše i do 2 nedelje.

U prostoru za prirodno sušenje mora da se obezbedi slobodan protok vazduha radi bržeg isparavanja i odvoeđenja vlage. Treba izbegavati sušenje na goloj zemlji i mesto gde se suši zaštititi od insekata, glodara, drugih štetočina i životinja. Kvalitet ovako osušene sirovine je dobar, a proizvodnja u odnosu na termičke sušare jeftinija. Ovaj način primenljiv je samo kod male proizvodnje, a zbog uštede energije posebno atraktivan u organskoj proizvodnji.


Termičke sušare sa toplim vazduhom

U termičkim sušarama vreme sušenja se skraćuje na nekoliko sati, a u modernim postrojenjima i nekoliko minuta. Pri sušenju toplim vazduhom precizno se regulišu uslovi sušenja - temperatura, vlažnost vazduha, protok vazduha, svellost i dr. Posloji više tipova ovih sušara - tunelske, sušare sa komorama i sa transportnim trakama. Temperatura zavisi od sušare i sirovine. Aromatične vrste suše se na 40 - 45°C, dok one koje sadrže alkaloide, tanine i sluzi mogu da se suše i na 60 - 70°C. Kod sušara sa vrelim vazduhom temrerature su 200 - 1000°C, a proces traje 2 - 5 minuta. U poslednje vreme primenjuje se i solarna sušara u kojoj se vazduh greje isključivo sunčevom energijom.

POGLEDAJTE DVE IDEJE KAKO DA SAMI, SA MALO ULAGANJA, NAPRAVITE MALU SOLARNU SUŠARU
Mala drvena solarna sušara
Solarna sušara od starog frižidera


PROIZVODNJA ETARSKIH ULJA

Proizvodnja etarskih ulja ima više faza - prevoz, skladištenje, usitnjavanje, destilacija. Utrošak i pritisak vodene pare, vreme i brzina destilacije i drugi parametri sreeifični su za svaku biljnu vrstu. Etarsko ulje čuva se u tamnim, do vrha napunjenim staklenim bocama zapremine 1 - 5 l ili aluminijumskim kanisterima zapremine 1 - 100 l. Posude se hermetički zatvaraju, pečate i skladište na suvom i tamnom mestu, na temperaturi do 20°C. Tehnološkim rostupkom destilacije prirodna struktura aktivnih isparljivih komponenti mora biti očuvana. Za proizvodnju etarskih ulja potrebno je obezbediti odgovarajuću opremu - destilator, kotao, sečke, mlinove, kao i adekvatan prostor, što podrazumeva znatna ulaganja.

Uvek treba nasrojati da se otpadni materijal posle prerade iskoristi za kompostiranje, a ukoliko to nije moguće, treba ga propisno deponovati.